Svijet Automobila - Srbija

Stiže vreme za kupovinu električnog automobila u Srbiji – šta koči tranziciju

Odgovor smo tražili od auto-dilera, saobraćajnih stručnjaka i nadležnih institucija, da bismo saznali koliko je Srbija zaista blizu masovnijoj elektromobilnosti i šta joj na tom putu još nedostaje

Ko je ovih dana bar jednom natočio gorivo na pumpi i pogledao cenu, sigurno je pomislio isto: možda je stvarno došlo vreme za auto na struju.

Cena "goriva" stabilna i povoljna, registracija jeftinija, a za majstora praktično nema nikakvog posla - milina.

Zvuči idealno sve dok ne dođemo do onog težeg dela priče - nije dovoljno da građani požele električne automobile, već i država mora da ima čime da ih „nahrani“.

Jer odgovor na pitanje iz naslova ne leži samo u nikad boljoj i većoj ponudi vozila na ovogodišnjem Salonu automobila i subvencijama, već u tome imamo li struju, mrežu i državnu strategiju za takav zaokret.

Dok sukobi na Bliskom istoku potresaju globalno tržište energenata, Srbija, zemlja čija privreda i saobraćaj zavise od fosilnih goriva, nalazi se pred izazovom -  ali i prilikom da ubrza tranziciju ka vozilima na električni i alternativni pogon.

Veća potražnja e-vozila

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović kaže da su energetske trzavice uticale na veću potražnju vozila na električni pogon.

"U prethodnih 10-15 dana definitivno se oseća veća potražnja. To je potvrđeno i na sajmu automobila koji se završio pre neki dan. Posebno se oseća povećana tražnja za privrednim - lakim komercijalnim vozilima od strane kompanija. Dakle, kriza na Bliskom istoku je definitivno uticala na povećanu potražnju potpuno električnih vozila", ističe Ćorović.

Napominje da veće cene naftnih derivata u Srbiji ili eventuelna nestabilnost u snabdevanju ipak nisu i odlučujući faktor prilikom kupovine.

"Kod nas potražnja i korišćenje električnih vozila ne zavisi samo od krize na Bliskom istoku, već i od razvoja infrastrukture i drugih preduslova koje moramo da ispunimo da bismo napravili održivi eko sistem za korišćenje takvih vozila", naglašava Ćorović.

Poređenje Srbije i EU

Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila, električna vozila u Evropskoj uniji čine oko 18,8 odsto novih registracija.

Najveće tržište je Nemačka, a početkom ove godine Italija i Španija beleže značajan porast. Italija sa čak 29,5 procenata, a Španija sa - 13,4 odsto više registrovanih električnih automobila.

U Srbiji ta brojka je i dalje jednocifrena.

U pisanom odgovoru Internet portalu RTS, iz MUP Srbije navode da je na teritoriji Srbije registrovano nešto više od 3,1 miliona vozila, od čega 7.155 na električni pogon, i 55.184 "hibrida".

I dalje malo, ali pomak u odnosu na pre deset godina kada je registrovano gotovo simboličnih 123 električnih i 88 hibridnih vozila.

Uvoznici navode da električni automobili godišnje učestvuju samo sa dva procenta u ukupnoj prodaji.

"Prošlu godinu smo završili sa nešto više od dva posto u prodaji električnih vozila od ukupne prodaje. Takođe, imamo podatke da se uvezao i značajan broj polovnih električnih vozila. Mi smo i dalje na nekom jednocifrenom procentu. Efekti sajma se osećaju u nekoliko meseci nakon, pa će se pravi rezultati videti za par meseci", kaže Ćorović.

Održiva "alternativa" i problemi

Vanredni profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Vladimir Momčilović objašnjava da je u situaciji kada se svet globalno suočava sa nedostatkom fosilnih goriva kriza na Bliskom istoku samo dodatno istakla problem.

Jedno od "održivih alternativa" je, ističe, prelazak na vozila na električni pogon, ali da je u ovom trenutku više električnih vozila na srpskim putevima u kratkom periodu - nedostižan cilj. 

"Od ukupno 2,4 miliona putničkih vozila na kraju 2024. godine imamo samo 0,1 posto vozila na električni pogon. Sa aktuelnom dinamikom zanavljanja voznog parka koja je godišnje od 19.000 do 21.000 vozila u proseku, to za nas predstavlja nedostižni cilj u relativno kratkom periodu", smatra Momčilović.

Da bi se ovakva sumorna statistika promenila, nastavlja, potrebno je da država krene u veće subvencije.

Srbija trenutno nudi 5.000 evra olakšica za kupovinu vozila na električni pogon. To je praksa koja ulazi u sedmu godinu.

Država je lane, iz budžeta potrošila 170 miliona dolara za ove subvencije, a najave su da bi ove godine one mogle biti i veće.

Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine prošle godine je uz subvencije kupljeno oko 1.000 električnih vozila: 207 su nabavila fizička, a 773 pravna lica.

Od 2020. do kraja 2025. ukupno je potrošeno oko 1,6 milijardi dinara na više od 3.800 hibridnih i električnih vozila, podaci su ovog ministarstva.

Strategija elektromobilnosti

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović kaže da cena jeste jedan od bitnih faktora za nabavku električnih vozila, ali ne i najvažniji.

"Svakako je cena jedan faktor. To su i dalje vozila koja su značajnije skuplja od vozila sa benzinskim i dizel motorom. Međutim, nije samo cena u pitanju. Moramo da radimo više na razvoju infrastrukture, pre svega širenju mreže punjača. I to ne bilo kakvih punjača", upozorava Ćorović.

Zbog toga je ova Asocijacija sa Privrednom komorom Srbije pokrenula inicijativu za izradu nacionalne strategije tranzicije ka elektromobilnosti.

Cilj je, naglašava Ćorović, da za početak broj punjača bude kao u zemljama u okruženju: 10-15 na 100.000 stanovnika.

"Trenutno smo između tri i četiri punjača i za postojeći nivo vozila ta brojka je relativno zadovoljavajuća. Ali, moramo da računamo i na povećanu tražnju i na godine koje dolaze. Zato je potrebno da napravimo strategiju gde da postavimo brzi punjač, gde AC punjač, da vidimo kakvi nam to punjači trebaju i da ne ponovimo grešku nekih država u okruženju gde su vremenom instalirani punjači postali neadekvatni, pa moraju da se menjaju", objašnjava Ćorović i dodaje da uz to treba da se razmišlja o izmenama zakonskih regulativa.

Ključna je naplata po utrošenom kilovat času što sada nije moguće.

Tu može da pomogne iskustvo iz Evrope.

U najvećem broju zemalja EU usvojena je regulativa o infrastrukturi za alternativna goriva (AFIR), pa vlasnici e-vozila ne plaćaju parking mesto, već koliko struje potroše.

Energetski kapaciteti Srbije

Međutim, uslov svih uslova je da Srbija ima dovoljno električne energije za ovakav vid korišćenja.

Šta u slučaju da "preko noći" svi odluče da pređu na električni pogon? Može li energetski sistem Srbije to da izdrži?

Vanredni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Vladimir Momčilović kaže da je za potpuni prelazak na električna vozila Srbiji potrebna ozbiljna podrška države, ali i dodatnih 30 posto električne energije.

"Ako bi sva vozila, blizu 2, 5 miliona vozila danas prešla na električnu energiju, ako bismo čak obezbedili sredstva da nabavimo potpuno električna vozila, ne pričamo o hibridnim ili vozilima na prirodni gas, to bi značilo da bi nam trebalo povećanje od oko 30 odsto električne energije. Jedna trećina onoga što sada koristimo bi trebalo da se poveća", naglašava Momčilović.

Dodaje da je dodatna struja samo deo "mozgalice", jer je potrebno obezbediti infrastrukturu za punjenje koja podrazumeva i dovoljan broj punjača, ali i dovoljno snage raspoložive električne energije za njihovo korišćenje.

"Sa jedne strane, to treba da bude na mestima gde se dešava potrošnja, na parking mestima, parkiralištima, parking garažama i u blizini mesta gde parkiramo. To znači da sva parking mesta koja su danas pokrivena u gradovima bi zahtevala da na relativno malom rastojanju imamo mogućnost da priključimo ta vozila i da se to punjenje ne obavlja istovremeno, da postoji neki pametni sistem koji će da balansira snagu i potrebe - zahteve za električnom energijom iz elektro-energetskog sistema", objašnjava ovaj stručnjak.

Momčilović dodaje da su za takav naum potrebna velika ulaganja kako u elektro-energetski sistem, tako u distributivnu mrežu i pametan sistem snabdevanja - potrošnje.

"To su velika ulaganja. Čak 66 posto električne energije u Srbiji se dobija iz termoelektrana. To je loše i po životnu sredinu".

Rešenje je, precizira, u održivim, obnovljivim izvorima energije.

Očekuje da bi to bilo moguće 2030. 

"Tada možemo da govorimo o tome da imamo jedan održiv i obnovljiv sistem koji ne zavisi od fosilnih goriva", zaključuje Momčilović.